Музеј жртава геноцида, Библиотека ,,Вук Караџић” Ковин и Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912-1918. организовали су историјску трибину ,,Хероине”. Тим поводом је прошле недеље приказан филм о Хилди Дајч затим и презентација о ратним хероинама из 1. и 2. Светског рата. Предавање су одржале историчар и кустос Биљана Марцојевић и антрополог и сарадник Музеја жртава геноцида Теодора Стојиљковић. Публика је имала прилику да чује јуначке подвиге најхрабријих жена које су обележиле протекли век.
Хилда Дајч, двадесетогодишња београдска Јеврејка добровољно је отишла у логор на Старом сајмишту како би помогла својим болесним и немоћним сународницима. Убрзо је схватила да корача путем који води у смрт. Оставила је дирљива писма која сведоче о њеном неустрашивом, дубоко хуманистичком и трагичном путу. Писма која је написала Хилда редак су документ који говори у каквим су условима живели Јевреји у логору на Сајмишту, од децембра 1941. до маја 1942. године. Међу женама чије се име изговара са поштовањем је Милунка Савић, српска јунакиња балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило”, познатијем као Гвоздени пук и једна од жена са највише одликовања у историји ратовања. Василија Вукотић је још једна од хероина ратова. Била је „црногорска вила”,високог образовања која са 15 година учествује као болничарка у балканским ратовима и прикључује се војсци и у Великом рату. Пожртвованост Милице Тепић, позната као Мајка Кнежопољка, овековечена је на чувеној ратној фотографији Жоржа Скригина, која је обишла свет. Милица је и симбол борбе за опстанак мајке која није хтела да се препусти судбини, нити дозволи да са децом заврши у озлоглашеном логору Јасеновац. Између осталог, споменута је и Надежда Петровић, наша сликарка, хуманисткиња, друштвена радница и ратна болничарка. На крају вечери, приређен је пригодан коктел за све присустне.
