У Библиотеци „ Вук Караџић“ Ковин биће презентована књига која се бави историјом Баната, догађајима који су претходили формирању Банатске војне крајине, али и Ковином као седиште компаније и важно граничарско место. Промоција монографије „Банатска војна крајина (1764–1800)“ауторке др Јелене Илић Мандић почиње сутра у 19 часова.
Др Јелена Илић Мандић рођена je 1981. у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала je на Одељењу за историју на Филозофском факултету у Београду 2005. године, где је потом и магистрирала (2008) и докторирала (2014). Докторску дисертацију под насловом ,,Банатска војна крајина у другој половини XVIII века“ преточила је у књигу под истим насловом 2020. године. У Историјском институту у Београду запослена је од 2007. Област истраживања је српска историја у Хабзбуршкој монархији у рано модерно доба, а посебно, демографска, друштвена и привредна историја на територији Војне крајине. Истраживала је у архивима у земљи и иностранству. Аутор је једне монографије и више оригиналних научних радова објављених у стручним часописима и тематским зборницима, неколико превода, као и неколико десетина енциклопедијских јединица. Добитник је Награде Матице српске ,,Иларион Руварац“ за најбољу књигу из области историографије у 2020. години, за монографију Банатска војна крајина (1764–1800) у издању Историјског института Београд.
О књизи
Тема је Банатска војна крајина, која је на простору од Земуна, дуж Дунава до Оршаве, постојала од 1764. до 1872. године. Ова књига се бави првим деценијама њеног постојања, а пре свега догађајима у њеном формирању. Обухватала је простор јужног Баната – како данашњег српског, тако и румунског – укључујући места омеђена Доњим Тамишом (од Идвора и Томашевца, до Панчева), потом Дунавом од Панчева до Оршаве (укључујући Белу Цркву), а на крајњем истоку од Дунава уз његову притоку Черну и Горњи Тамиш (укључујући места Мехадију и Карансебеш). Банатска војна крајина је чинила једну петину територије и популације у целокупном систему Војне крајине, која се протезала од Јадрана до Карпата. Крајем 18. века у Банатској војној граници је живело више од 100.000 становника. У том броју, наравно, учествовале су различите етничке групе, поред Срба и Румуна, такође и Немци и неки други народи. Поглавља којима се књига бави су посвећена војно-територијалној управи, демографским приликама, уређењу простора и пољопривреди, као и неким друштвеним темама и пореском уређењу. Књига садржи мноштво табела, графикона, карата и илустрација.
Куриозитета ради, треба рећи да је Ковин био седиште компаније и важно граничарско место. У организационом погледу припадао је Немачко-банатској регименти. Помиње се на више места у књизи, касније можемо објаснити у ком контексту.